……… Lepo je i jezero moje dok mirno lice suncevo stoji nadneto nad njim. I svi prolaznici hvale lepotu jezera moga. No cim sunce skloni lice svoje, jezero moje postaje mrak i bezdan. I niko od prolaznika ne daje hvalu jezeru osim u prisustvu sunca i suncevih sjajnih pratilaca. Lice bezdana pjani one, koji ne vide nedneto sunce nad bezdanom. Lepota stvari pocinje od onda, kad gledalac nadnese lice svoje nad njih. Nema ogledala, ako nema lica pred ogledalom. No uzalud je I lice pred ogledalom, ako svetlosti nema. ……. XXXI, vladika Nikolaj Velimirovic, Molitve na jezeru